Nealkoholna bolest masne jetre je vodeći uzročnik hronične bolesti jetre u svetu. Pre 50 godina ova bolest je bila nepoznanica, a danas gotovo jedna trećina svetske populacije ima masnu jetru.
Šta se promenilo?
Moderni zapadnjački način ishrane obiluje industrijski pravljenom hranom koja je bogata ugljenim hidratima i trans-masnim kiselinama, a siromašna je omega-3 masnim kiselinama. Upravo ovakav način ishrane je glavni krivac za razvoj nealkoholne bolesti masne jetre. Potrebno je da se i trans-masti i prosti ugljeni hidrati obrade u jetri kako bi se eliminisali iz organizma. Kada njihov unos u organizam prevaziđe kapacitete jetre da ih preradi, počinje njihovo talažonje u jetrenim ćelijama u vidu masnih kapljica i razvija se bolest masne jetre. Vremenom bolest može da napreduje do zastrašujućih oštećenja i propadanja organa, pa čak i do ciroze jetre.
Prvi korak u terapiji masne jetre je promena načina ishrane. Način ishrane koji daje najveće benefite za osobe sa masnom jetrom je mediteranska dijeta.
Mediteranska dijeta:
Predstavlja zlatni sandard ishrane osoba koje imaju povećan rizik ili već razvijenu nealkoholnu bolest masne jetre.
Namirnice koje se preporučuju:
Preporučuje se umeren unos ugljenih hidrata, ishrana bogata proteinima i nezasićenim mastima. Takođe, preporučuje se korišćenje začinskih biljaka, poput bosiljka, ruzmarina, nane i belog luka.
Umereno mršavljenje:
Ne preporučuju se stroge restriktivne dijete u kojima se naglo gubi veliki broj kilograma, iz razloga što može doći do dodatnog opterećenja masne jetre, što neće imati dugotrajan učinak na mršavljenje.
Promena načina ishrane je veoma bitna kako bi se ograničio unos prostih ugljenih hidrata (naročito fruktoznog šećera) i trans-masti. Međutim, veoma je bitno i mršavljenje kod gojaznih osoba, naročito kod onih čiji indeks telesne mase (engl. Body mass index, BMI) premašuje broj 30.
Kako bi gubitak kilograma imao efekat na poboljšanje zdravlja jetre, potrebno je izgubiti 5-10% od trenutne telesne mase (broj kilograma koji trenutno imate x 0,05 = 5% od telesne mase, broj kilograma x 0,1= 10% telesne mase).
Smanjenje telesne mase:
Uz adekvatnu ishranu i fizičku aktivnost preporučuje se 500-1000 grama sedmičnog gubitka telesne mase.
Smanjiti unos kalorija:
Preporučuje se 500-1000 kalorija (kcal) dnevnog deficita.
Ukupna dnevna konzumacija od 1200-1600 kcal.
Cilj je gubitak 5-10% telesne mase.
Vrsta hrane:
Preporuka je da hrana bude siromašna mastima (< 30% ukupnih kalorija unesenih na dnevnom nivou), da se smanji unos ugljenih hidrata (< 50% ukupnih kalorija unesenih dnevno) i posebno ograniči unos prostih ugljenih hidrata.
Kako pratiti mediteransku dijetu?
Osnovni princip mediteranske dijete je koristiti sveže i raznovrsne namirnice u ishrani, što uključuje što više raznovrsnog voća i povrća.
Glavne smernice koje je potrebno pratiti su:
PREPORUKE
Jesti: povrće, voće, orašaste plodove, semenke, mahunarke, krompir, žitarice celog zrna, začinsko bilje, ribu, morske plodove i ekstra devičansko maslinovo ulje
Jesti umereno: živinsko meso, jaja, sir i jogurt
Izbegavati: crveno meso, slatke sokove i gazirana pića, hranu s dodanim šećerom, rafinisane žitarice i ulja, mesne prerađevine i drugu prerađenu hranu
Piće: voda je najbolji izbor, crno vino u umerenim količinama, kafa i zeleni čaj (bez šećera i punomasnog mleka)
ZABRANJENO JE
Dodati šećer: sokovi (i gazirani i negazirani), slatkiši, pekarska peciva, prerađena, ,,light” hrana, kuhinjski šećer, sladoled itd.
Rafinisane žitarice: beli hleb, pasta, čips, tortilje, krekeri
Trans masti: margarin, hrana pržena u dubokom ulju i druga prerađena hrana
Ulja i masti: sojino, palmino i ulje od koštica grožđa, margarin, maslac
Mesne prerađevine: suhomesnati proizvodi, kobasice, sudžuke, salame, viršle, paštete
Prerađena hrana: ,,brza hrana” (engl. fast food), polugotova hrana, kokice za mikrotalasnu, čokoladice, kupovni kolači sa margarinom
NBL Krill oil
izazove koje život nosi.
